Друштвена брига

Нишки Клинички центар простире се на 45.000 квадратних метара, а у обнову и изградњу здравствене установе, укључујући и набавку нове опреме, уложено је 50 милиона евра. У комплексу новог КЦ налази се и један од највећих операционих блокова у Србији и на Балкану, са 16 најсавременије опремљених хируршких сала, три ангио-сале, два ургентна центра.

Пацијенти су смештени у комфорним двокреветним собама са купатилима. Укупно има 613 стандардних лежајева у стационарном делу и капацитетима за интензивну негу, а први пут у најразвијенијим здравственим установама у Србији саграђен је и засебан центар за трансплантацију органа.

Уговор са извођачем је потписан крајем јула 2018. године. Вредност пројекта који ће обухватати 133.000 м2 , износи 69 милиона евра.

Од новембра 2014. до јула 2018. одобрена су средства за 114 одлазака на лечење и контролне прегледе у иностране здравствене установе за 68 пацијената, слање 221 узорка за генетско или метаболичко испитивање у иностране лабораторије и долазак иностраних медицинских стручњака за 19 пацијената.

114 ОДЛАЗАКА НА ЛЕЧЕЊЕ

За оболеле од ретких болести у 2018. години обезбеђено је две милијарде динара. Године 2011. није био издвојен ни динар за оболеле од ретких болести, 2012. године у Србији се осам пацијената оболелих од ретких болести лечило о трошку државе, а 2018. године држава за лечење око 200 деце издваја две милијарде динара.

ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА

УДК Тиршова – завршени радови на реконструкцији крова, фасаде, столарије и тераса, вредни приближно 500 хиљада евра; почињу радови на обнови ентеријера, вредни приближно 1,5 милион евра; набављена и испоручена опрема која покрива 100% потреба клинике за наредних седам година.

• ГАК Вишеградска – завршена Фаза 1 реконструкције, вредна 500 хиљада евра, у току припрема Фазе 2, вредне шест милиона евра

• КБЦ Земун – набављена и испоручена опрема вредна око 1,6 милиона евра

• Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње – набављена и испоручена опрема вредна око 1,6 милиона евра

• Ургентни центар КЦ Србије – до краја 2018. године биће изведени радови на реконструкцији спољног омотача и унутрашњости, вредни око 1,6 милиона евра

• Клиника за неурохирургију КЦ Србије – у току је набавка опреме вредне 4,6 милиона евра

• Центар за радиологију и магнетну резонанцу КЦ Србије – набављена и испоручена опрема вредна приближно 1,1 милион евра

• Планирано је да се у пројекат укључе и Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица“, Институт за онкологију и радиологију Србије, Специјална болница за лечење цереброваскуларних обољења „Свети Сава“ и ГАК „Народни фронт“. Средства за ове здравствене установе требало би да износе око 113,2 милиона евра.

КБЦ „Драгиша Мишовић“ – завршени радови на потпуној обнови и опремању објекта који је страдао у пожару 2009. После десет година, КБЦ је почео да ради пуним капацитетом. Вредност радова је око три милиона евра, а вредност опреме око 10,5 милиона евра.

• Завршена реконструкција породилишта у ОБ Чачак

• Отворен нови дијагностички центар у ОБ Нови Пазар

• Пуштено у рад Одељење за ВТО у КЦ Крагујевац

• Комплетно реновирано, опремљено и пуштено у рад Одељење за ВТО у ГАК „Народни фронт“

• Пуштено у рад комплетно реновирано и опремљено Одељење за трансплантацију коштане сржи Клинике за хематологију КЦС

• Пуштене у рад ангио-сале у Ваљеву, Чачку, Нишу и Ургентном центру КЦС

• Пуштенa у рад најсавременија магнетна резонанца у УДК Тиршова – ова установа први пут у својој историји има две магнетне резонанце у употреби

• Отворене нове операционе сале у Ургентном центру КЦС

• Најсавременији мултислајс скенер у КЦ Србија

• Набављена савремена дијагностичка опрема за бројне здравствене установе широм Србије

Набављени су нови акцелератори за Институт за онкологију и радиологију Србије, Клинички центар Ниш, Клинички центар Крагујевац и Здравствени центар Кладово. Вредност набавке шест линеарних акцелератора, три ЦТ симулатора и изградња и(ли) адаптација припадајућих бункера износи 17,96 милиона евра. Уз четири претходно набављена линеарна акцелератора, Србија сада први пут испуњава светске критеријуме по броју апарата за зрачну терапију по глави становника.

За Еџ систем за стереотаксичну хирургију и стереотаксичну радиотерапију Влада Србије издвојила је 800 милиона динара. Наши грађани су до сада ишли на интервенције на сајбер ножу у друге државе по минималној цени од 20.000 евра. Пре две године набављен је гама нож, „златни стандард“ у неурохирургији, и у првих годину дана обављено је око 800 интeрвенција, што је апсолутни рекорд за све сличне апарате у свету.

Акција бесплатних превентивних прегледа, коју је покренуло Министарство здравља у периоду од септембра 2017. до маја 2018, изазвала је велико интересовање грађана, који су масовно одлазили у здравствене установе како би се превентивно прегледали.

Прегледано је више од 185.000 грађана Србије, односно близу 20.000 грађана сваке последње недеље у месецу. Посебност ове акције јесте у томе што су преглед могли да обаве и грађани који из било којег разлога немају здравствено осигурање. Министарство здравља ће у складу са исказаним огромним интересовањем грађана за бесплатне превентивне прегледе наставити са организовањем оваквих и сличних акција, стављајући посебан акценат на превенцију и рану дијагностику болести.

За три године запослено је око 8.800 медицинских радника, од чега више од 3.500 лекара, док је укупно одобрено 6.200 специјализација. Само у 2018. запослена су 2.072 здравствена радника, од чега 732 лекара. Уведена је пракса запошљавања 50 најбољих свршених студената медицинских факултета на сваких шест месеци.

Законом о финансијској подршци породици са децом уведена су нова права, проширен је круг корисника права, омогућена директна исплата права корисницима и утврђени су нови увећани износи родитељског додатка, посебно за треће и четврто дете, а продужена је и дужина исплате права са две на 10 година (прво дете – једнократна помоћ у износу од 100.000 динара; друго дете – 10.000 динара 24 месеца; треће дете – 12.000 динара 10 година и четврто дете – 18.000 динара 10 година). Донета је и Стратегија подстицања рађања за 2018, која даје правни оквир за реализацију пронаталитетних мера, а уводе се и две нове области: управљање миграцијама и брига о старима.

Новоосновано је 21 предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и подржано 52 предузећа са 1.881 запосленим, од којих је 1.261 особа са инвалидитетом.

Држава је реализовала пројекте који омогућавају особама са инвалидитетом приступ многим институцијама:

• две косе електромоторне платформе на Задужбини Илије М. Коларца

• рампе на објекту Београдског сајма, чиме је први пут особама са инвалидитетом омогућено несметано кретање кроз све хале Београдског сајма. Изграђен је и нови мушки и женски тоалет у склопу Хале 3А, који је у потпуности прилагођен особама са инвалидитетом

• још 10 приступних рампи на 10 објеката у Београду

• уградња степенишних платформи на улазима филијала ПИО фонда у шест градова (Београд, Ниш, Краљево, Кикинда, Сомбор и Сремска Митровица). Током 2019. биће постављене и у филијалама у Прокупљу, Пироту, Зајечару и Суботици

• изграђена је прилазна рампа на Дому културе у насељу Светићево у општини Бачка Топола

• постављена је звучна сигнализација на 57 раскрсница на 509 семафора у свих 17 градских општина, чиме ће Београд бити први град у Европи који ће омогућити самостално кретање свим слепим и слабовидим особама

• обезбеђено је 30 ручних команди за возаче са инвалидитетом које су потпуно бесплатно уграђене и атестиране за лица са повредом кичмене мождине

• први пут извршене су 32 адаптације, реконструкције и опремање објеката које користи 38 удружења особа са инвалидитетом на територији 16 локалних самоуправа (Београд, Нови Сад, Ниш, Кикинда, Ивањица, Јагодина, Велика Плана, Чачак, Сомбор, Зрењанин, Зајечар, Пожаревац, Опово, Панчево, Краљево и Кула)

Наши грађани који припадају категорији трећег доба заслужују најбољи стандард живота. Влада Србије никада неће заборавити наше најстарије, јер памти шта су све учинили за бољу будућност свих грађана наше земље. Најстарији знају колико је подршка важна.

У 2017. су први пут издвојена средства (130 милиона динара) којима су финансирани пројекти из области популационе политике у 15 локалних самоуправа. У 2018. издвојено је четири пута више средстава – 500 милиона динара, којима ће се финансирати пројекти из области популационе политике у 61 локалнoj самоуправи.

Извршени су реконструкција, изградња, проширење и опремање ученичких и студентских домова у вредности од приближно 11.000.000 евра и основних и средњих школа у вредности од 22.607.223 евра. Постављен је пројекат „Инклузивно предшколско васпитање и образовање“ из зајма Међународне банке за обнову и развој – биће изграђени објекти у вредности од 47 милиона евра. Стављени су у функцију станови за младе истраживаче у Блоку 32, Београд, 1. фаза. Изграђени су станови за младе истраживаче Универзитета у Крагујевцу – објекат је завршен, уложено је око 5,5 милиона евра.

Захваљујући овој јединственој мрежи, 1.629 школа у Србији добило је бесплатан и безбедан интернет, са могућношћу коришћења међународних услуга електронске едукације. Успостављен је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, са циљем заштите деце од злоупотреба на интернету и друштвеним мрежама. Усвојен је и Закон о информационој безбедности који је по први пут системски уредио ову област у Србији.

Школске 2018/19. године, формирана су 44 oдељења ученика са посебним способностима за рачунарство и информатику (ИТ одељења). Одељења су формирана у 35 гимназија, које се налазе у 29 градова широм Србије. Највећи број одељења формиран је у Београду (осам одељења у шест гимназија). Највећи број ИТ одељења формирале су гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада и „Бора Станковић“ из Ниша (по три ИТ одељења). Сви наставници који предају информатичке предмете у овим одељењима обухваћени су висококвалитетном ускостручном обуком коју су креирали еминентни стручњаци који имају искуство у подучавању ученика средњошколског узраста.

У средњим школама уведено је више од 80 нових програма наставе и учења. У дуалном образовању постоји укупно 32 образовна профила у којима се реализује настава у складу са потребама тржишта рада, и то у областима информационих технологија, машинства, грађевине, производње и прераде хране, хотелијерства и туризма и др.

Током 2017. и 2018. године Министарство заштите животне средине је у сарадњи са Безбедносно-информативном агенцијом, Државним тужилаштвом и Министарством унутрашњих послова покренуло акцију откривања локација на којима је нелегално складиштен опасан отпад. У оквиру акције је откривено осам локација, са укупно више од 2.000 тона опасног отпада. Суд је већ донео прве пресуде за нелегално складиштење отпада у Обреновцу. Од 2014. године уклоњено је преко 2.000 тона историјског опасног отпада са укупно 12 локација, за шта су средства обезбеђена из буџета Републике Србије. Чишћењем ових локација отклоњена је опасност од озбиљног загађења животне средине, угрожавања здравља и живота грађана, док су у исто време створени предуслови за реализацију нових инвестиција на овим локацијама.

Од 2014. године реализовани су инфраструктурни пројекти укупне вредности 3,5 милиона евра у Чачку, Панчеву, Ариљу, Коцељеви, Бајиној Башти, Белој Цркви, Кули и Врбасу. У току је реализација инфраструктурних пројеката у области управљања отпадним водама и отпадом укупне вредности 71.400.000 евра у Кули, Врбасу, Лесковцу, Сремској Митровици, Рашкој, Ужицу и Суботици. Обезбеђена су нова средства из ИПА фондова за пројекте укупне вредности од 83.700.000 евра у Краљеву, Нишу и регионалним системима Дубоко, Срем–Мачва, Панчево и Пирот.

Одељење за Националну лабораторију добило је донацијом ЕУ инструменте високе технологије из пројекта ИПА 2012, „Успостављање интегрисаног система мониторинга животне средине у области квалитета воде и ваздуха“. Применом најновије аналитичке технологије могуће је детектовати до неколико хиљада супстанци у узорцима површинских, подземних или отпадних вода.

Пројекат реконструкције и доградње постројења за пречишћавање воде „Петар Антонијевић“ на одржив начин решава проблем водоснабдевања здравом пијаћом водом 70.000 грађана Ужица и околине, а значајан је и као мера дугорочне заштите акумулације Врутци. Завршетак пројекта предвиђен је за крај 2018. године.

Површина под заштићеним подручјима у 2014. износила је 564.063 хектара или око 6,37% територије Републике Србије. Доношењем Закона о националним парковима 2015. и проглашењем СРП „Сува планина“, СРП „Изнад Таталије“, СП „Долина потока Бигар“, СРП „Тесне јаруге“, СРП „Зеленика“, СРП „Пештерско поље“, ПП „Златибор“ и ПП „Радан“, повећана је површина под заштићеним подручјима на 662.974 хектара или 7,49% укупне површине Републике Србије, од чега је под I степеном заштите 52%, под II степеном заштите 25,7%, а под III степеном заштите 69,1%.

Повећање укупне површине заштићених подручја до 12% територије Републике Србије планира се до 2020. године, у складу са Просторним планом РС.

Министарство заштите животне средине је, у сарадњи са Министарством здравља, Министарством одбране, Министарством просвете, науке и технолошког развоја и представницима научне и стручне заједнице, формирало међуресорно радно тело за испитивање последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину. Задатак је да се испитају све научне и стручне чињенице које су релевантне за утврђивање последица бомбардовања 1999. године.

Измењен је Закон о кривичном поступку како би се онемогућиле злоупотребе и прикупила средства на основу опортунитета, тако да се средства сада сливају на један рачун. Министарство правде је у периоду 2016–2018. спровело три јавна конкурса за доделу средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења са циљем избора пројеката од јавног интереса (здравство, култура, просвета, хуманитарни рад и сл.).

Године 2014. основана је Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја, која је обезбедила нови кров над главом за близу 500 породица чије су куће срушене, као и новчану помоћ за преко 21.000 породица.

Помоћ у новцу је добило и више од 2.000 малих и средњих предузећа и предузетника, као и преко 26.000 пољопривредника. Обезбеђено је више од пола милијарде евра за потребе обнове након катастрофалних поплава из маја 2014. године, од чега су близу половине чиниле донације. Енергетски систем је обновљен тако да, упркос штети у овом сектору, која је процењена на преко пола милијарде евра, Србија није била ни један једини дан без струје.

На темељу праксе успостављене током обнове након поплава, основана је КАНЦЕЛАРИЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ ЈАВНИМ УЛАГАЊИМА чији је кључни посао управљање пројектима обнове објеката јавне намене.

Током периода 2014–2018. године, реализована су укупно 793 пројекта. У току је, или у припреми, реализација још 257 пројеката, што до сада чини 1.050 пројеката под окриљем.