Отворен је за јавност 28. 6. 2018, након 15 година колико је та установа била затворена за посетиоце. Укупна вредност радова реконструкције и адаптације износи 1.621.923.557,33 динара.
Музеј пре реконструкције
Култура
Током јесени Министарство културе расписује тендер за идејно решење.
110
Филмски центар
У 2018. издвојен је највећи буџет у историји за развој филмске индустрије: 1.005.230.000 динара. Највећи део новца издвојен је за снимање филмова, око 50% више него претходне године, што представља својеврсни подстрек, али и изазов за филмске посленике. Држава је учинила максимални напор да обезбеди повољне услове за стварање и тако охрабри квалитетне и талентоване посленике српске кинематографије и подстакне их да учине све како би грађанима Србије пружили квалитетне садржаје и допринели да српски филм буде запажен на међународном плану.
Отворен je за јавност 20. 10. 2017, након што је 10 година био затворен. За радове је од 2016. издвојено 685.243.678,58 динара.
Пре реконструкције
Акција „Негујмо српски језик“ наишла је на велики одјек широм Србије. У циљу бољег регулисања статуса ћирилице у јавном саобраћају предложене су измене и допуне у Закону о службеној употреби језика и писма. Покренута је процедура за оснивање нових српских лектората у свету: наспрам 47 лектората 2000. године, Србија их сада има мање од 10.
Усвојен је плански акт, у току је пројектовање.
Српско друштво је до 2012. године у сваком погледу било потпуно дезинтегрисано. Не само да није било никаквих дефинисаних циљева дотадашње власти него је занемарен однос према непосредној прошлости. Сећање на стравичне догађаје кроз које је пролазио српски народ и поштовање према огромним жртвама нису били интерес наших претходника. Највиши представници државе водили су удворичку политику прећуткивања злочина над Србима. Једнострана извињавања уклапала су се у стварање слике о Србима као дежурним кривцима за све проблеме на овим просторима. Са таквом влашћу и на таквим претпоставкама наше друштво није могло да крене напред. Александар Вучић сматра да будућност можемо успешно да градимо само ако поштујемо сопствену прошлост.
У нашу националну самосвест, у представе ко смо и шта смо, морамо да уградимо памћење на све велике догађаје којима обилује наша историја, али посебно на све оне који су страдали на том часном путу. На просторима које је победоноснa српска војска у Првом светском рату несебично ослобађала, двадесетак година касније за српски живаљ направљени су најстрашнији логори и стратишта за које човечанство зна: Јасеновац, Пребиловци, Госпић и многи други.
У послератној Југославији ти злочини биће прећуткивани и зато нам се деведесетих година догодио нови погром. Акције хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, егзодуси и бомбардовања избегличких колона, бројни злочини над српским цивилима по градовима и селима Хрватске и Босне и Херцеговине, поново су остали некажњени, па и без моралне осуде већег дела светске јавности. Србија је разарана и цивили су поново немилосрдно убијани, у великом броју случајева и деца, када je 1999. године НАТО извршио неправну и бруталну агресију на нашу земљу.
Александар Вучић је први председник Србије који обележава трагедију српског народа Крајине у хрватској акцији „Олуја“ и 24. март, када је почело бомбардовање СР Југославије. Његов став је да страдање наших сународника не смемо да препустимо забораву. Србија је данас озбиљна и одговорна држава и одужиће се својим мученицима.
Изградићемо меморијалне комплексе и подићи споменике који ће за сва времена сведочити о њиховој жртви. Ти споменици биће сведочанство цене којом је плаћена наша слобода, биће упозорење и завет да више никада и ни због каквих разлога нећемо затварати очи пред злочинима који су над нама почињени, постаће симбол праведности, части и поноса нашег народа и арматура нашег идентитета. Са таквим односом према прошлости Александар Вучић је државнички покренуо моралну и духовну обнову Србије. Са њиме закорачујемо у будућност какву желимо и какву заслужујемо!
