Српско друштво је до 2012. године у сваком погледу било потпуно дезинтегрисано. Не само да није било никаквих дефинисаних циљева дотадашње власти него је занемарен однос према непосредној прошлости. Сећање на стравичне догађаје кроз које је пролазио српски народ и поштовање према огромним жртвама нису били интерес наших претходника. Највиши представници државе водили су удворичку политику прећуткивања злочина над Србима. Једнострана извињавања уклапала су се у стварање слике о Србима као дежурним кривцима за све проблеме на овим просторима. Са таквом влашћу и на таквим претпоставкама наше друштво није могло да крене напред. Александар Вучић сматра да будућност можемо успешно да градимо само ако поштујемо сопствену прошлост.
У нашу националну самосвест, у представе ко смо и шта смо, морамо да уградимо памћење на све велике догађаје којима обилује наша историја, али посебно на све оне који су страдали на том часном путу. На просторима које је победоноснa српска војска у Првом светском рату несебично ослобађала, двадесетак година касније за српски живаљ направљени су најстрашнији логори и стратишта за које човечанство зна: Јасеновац, Пребиловци, Госпић и многи други.
У послератној Југославији ти злочини биће прећуткивани и зато нам се деведесетих година догодио нови погром. Акције хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, егзодуси и бомбардовања избегличких колона, бројни злочини над српским цивилима по градовима и селима Хрватске и Босне и Херцеговине, поново су остали некажњени, па и без моралне осуде већег дела светске јавности. Србија је разарана и цивили су поново немилосрдно убијани, у великом броју случајева и деца, када je 1999. године НАТО извршио неправну и бруталну агресију на нашу земљу.
Александар Вучић је први председник Србије који обележава трагедију српског народа Крајине у хрватској акцији „Олуја“ и 24. март, када је почело бомбардовање СР Југославије. Његов став је да страдање наших сународника не смемо да препустимо забораву. Србија је данас озбиљна и одговорна држава и одужиће се својим мученицима.
Изградићемо меморијалне комплексе и подићи споменике који ће за сва времена сведочити о њиховој жртви. Ти споменици биће сведочанство цене којом је плаћена наша слобода, биће упозорење и завет да више никада и ни због каквих разлога нећемо затварати очи пред злочинима који су над нама почињени, постаће симбол праведности, части и поноса нашег народа и арматура нашег идентитета. Са таквим односом према прошлости Александар Вучић је државнички покренуо моралну и духовну обнову Србије. Са њиме закорачујемо у будућност какву желимо и какву заслужујемо!
